Ugradnja implantata je bezbolna hirurška procedura i zahvaljujući upotrebi anestetika prilikom intervencije se ne oseća bol. Period posle ugradnje implantata je takođe obično bezbolan. Bol se nakon ugradnje implantata retko javlja i najčešće kod većih i složenijih intervencija varira u zavisnosti od pacijenta ali je srednjeg intenziteta , traje par dana i dobro se kontroliše upotrebom analgetika.U zavisnosti od kompleksnosti slučaja i broja implantata koji se ugrađuju, intervencija traje između trideset minuta i dva sata.

Implant je titanijumski šraf koji se ugrađuje u kost vilice i srasta sa njom, a služi kao zamena za koren izgubljenog ili nedostajućeg zuba. Zubni implanti su jači i trajniji od njihovih prethodnika (mostova i proteza). Implanti nude trajno rešenje za gubitak zuba jer su strukturno i funkcionalno povezani sa kosti.

Mini implantati rešavaju problem stabilnosti i neudobnosti proteza. Mini implantat je sličan klasičnom implantatu samo što je u prečniku dosta uži i prilagođen upravo za vilice starijih ljudi koje su usled dugog bezubog stanja postale uže i manje nego pre vađenja zuba. Kod pacijenata koji imaju dugogodišnje iskustvo sa nošenjem proteza, postavljanjem ovakvih implantata na koje se proteza kači, značajno vraća samopouzdanje i elimiše potrebu za stalnom kontrolom proteze u ustima.

Iako su metalokeramičke zubne krunice još uvek poprilično zastupljene u svakodnevnoj stomatološkoj praksi, bezmetalne krunice su napravile revoluciju u stomatologiji. Tek je sa pojavom bezmetalne keramičke krune dobijena je mogućnost da krunica bude na istom estetskom nivou kao sasvim zdrav i pravilno oblikovan prirodan zub. Za razliku od metalokeramičkih krunica, veštački zubi sa keramičkim krunama se ne provide, ne prelamaju svetlost na neobičan način i ne razlikuju se u nijansi od prirodnih zuba. Razlog za ove nepoželjne efekte kod metalokeramičkih krunica je njihovo sivo metalno jezgro i upravo zato su keramičke krunice postale toliko popularne u novije vreme. Činjenica da kod bezmetalnih krunica nema sive boje u pozadini posebno omogućava da se postignu visoki esteski rezultati sa svetlim bojama budućih porcelanskih zuba, u slučaju da pacijenti žele perfektno bele zube. Cirkonijum se boji u bilo koju željenu boju, te ako je izabrana boja budućih keramičkih porcelanskih navlaka A1, onda se i cirkonijum kao podloga krune boji u A1.

---

Druge važne prednosti bezmetalnih keramičkih krunica u odnosu na metalokeramičke su potupna biokompatibilnost i očuvanje zubne supstance. Za razliku od metala koji može proizvesti alergijske reakcije, promenu boje desni i njihovo povlačenje, bezmetalnu cirkonijumsku krunicu karakteriše potpuno odusutvo reakcija mekog tkiva, odnosno alergijskih reakcija. Kod metalokeramičkih krunica u njenom vratnom delu može se javiti prosijavanje metala i zato se preporučuje podvlačenje ispod desni, kako bi se metlani rub sakrio. Ovo će sigurno vremenom dovesti do povlačenja desni i ogoljavanja vrata zuba.

---

Metalokeramičke krunice još uvek su u upotrebi, uglavnom zbog niže cene u odnosu na bezmetalne. Pacijenti ponekad odaberu kombinaciju materijala, tako da u prednjim delovima vilice dobiju bezmetalne krunice a u zadnjim metalokeramičke. U nekim situacijama, kada nedostaje veliki broj zuba ali pacijent ne želi zubne implantate već most, velika rastojanja lakše se premošćavaju metalokeramičkim mostom, jer metal poseduje veću elastičnost u odnosu na cirkonijumske bezmetlane krunice.

Pacijenti navode da se na mestima gde imaju metalne keramičke krunice teže i duže navikavaju na nove dentalne navlake, da je osećaj drugačiji, i da je boja malo drugačija, dok se na nove bezmetalne krunice navikavaju za jedan ili dva dana. To se može pripisati svojstvima cirkonijuma koji je biokompatibilan za razliku od metala. Metal u metalno-keramičkim zubnim krunicama može proizvesti i pojavu galvanskih struja u ustima i veću iritaciju mekog tkiva tj. desni, a nekad i alergijske rekacije na mekom tkivu. Izrada zubnih metalnih kruna i njihovo planiranje ispod desni dovodi vremenom do povlačenja desni i gubitka kosti, a isto tako i do reakcije mekog tkiva tj. desni na strano telo. Međutim, proces povlačenja desni dešava se i prirodno, tako da se ne može reći da su metalne krunice direktan krivac.

Zato što poslednji niču vrlo često nema dovoljno mesta u vilicama za njih, zato se pojave u ustima samo do pola ili se uopšte nevide. Tada takve zube nazivamo impaktirani zubi.

Zbog nekoliko razloga :

---

- Karijes. Takve zube je jako teško čistiti i vrlo brzo se pokvare. Uglavnom ih je nemoguđe popraviti jer su nedostupni.

---

- Oštećenje susednog zuba. Zbog takvog položaja umnjaka karijes vrlo lako može da se razvije i na drugom molaru ili može dovesti do resorpcije korena ovog susednog zuba. Nisu retki slučajevi kada procenimo da pored vađenja umnjaka treba izvaditi i drugi molar.

---

- Infekcija. Preko krune zuba se uglavnom nalazi deo mekog tkiva a između njih je prazan prostor u kome se zadržava hrana i vrlo je pogodan za razmnožavanje bakterija. Ovaj deo gingive preko krune može biti otečen i bolan, iz njega se može cediti gnoj sa neprijatnim zadahom iz usta. Otok se može proširiti na obraz, regionalne limfne žlezde mogu biti otečene. Pre nego što su otkriveni antibiotici, infekcija u ovom regionu je ugrožavala život bolesnika zbog moguće opstrukcije disajnih puteva.

---

- Potiskivanje ostalih zuba napred. Pojedini ortodonti zahtevaju rano vađenje umnjaka da nebih doveli do neželjenog pomeranja zuba i teskobe u frontu.

---

- Ciste. Mogu se formirati okolo nekih impaktiranih zuba, stvaraju deformitet u kosti i zahtevaju obimniji hirurški zahvat.

---

- Prelom donje vilice. Ponekad mogu biti tako postavljeni da povećavaju rizik od preloma donje vilice kod osoba koje se bave kontaktnim sportovima.

Ukoliko imate 25 godina ili manje i imate impaktirane umnjake, sigurno će vam biti bolje ako ih izvadite. Kod osoba koje imaju preko 30 godina a impaktirani umnjaci su duboko u kosti, tada se oni mogu ostaviti (uz periodične kontrole). Ukoliko su se delimično pojavili u ustima tada se moraju vaditi kao kod mlađih osoba. Za svakog pacijenta se vrši procena rizika i određuje dali će ta intervencija napraviti korist koju očekujemo.

Gotovo je sigurno da će impaktirani zubi napraviti problem ako se ostave na mestu. Ovo se naročiti odnosi na donje impaktirane umnjake. Komplikacije se obično pojave iznenadno, ponekad u životnom dobu kada postoji neko drugo hronično oboljenje koje može da komplikuje intervenciju.

Resekcija ili apikotomija je sečenje inficiranog, apikalnog dela korena zuba, uz istovremenu kiretažu i potpuno odstranjenje patološkog procesa iz periapikalnog prostora. Ovom načinu lečenja se pristupa ukoliko su sve metode konzervativnog lečenja kanala korena zuba iscrpljene.